Зеленовић: ОКО ВУЧИЋА СЕ СТЕЖЕ ОБРУЧ
(Интервју Небојше Зеленовића, председника странке Заједно за Србију и градоначелника Шапца, за недељник "Време" од 17. октобра 2019. године. Разговор водио новинар Радослав Ћебић)
“Он не може да иде на изборе ако на њима нема све грађане укључене у изборни процес. Више не може да превари ни странце, ту је све потпуно јасно. Нема шансе да буду одржани избори а да не буду поштени. Сигуран сам у то јер смо ми сад на једној тако драматично важној тачки у којој ко зна шта може да се деси. Да ли ће то бити кад неко поново, као у Топлом Долу, зацеви планинске реке или се неко с неким закачи због неправде на пијаци, или да дочекамо 4. новембар да видимо да ли је Синиша Мали плагијатор или није? Све може да буде искра која ће да запали ватру.”
Најватренији заговорник бојкота избора који треба да буду одржани на пролеће следеће године је Небојша Зеленовић, председник странке Заједно за Србију, један од оснивача Савеза за Србију и, по чему га најчешће препознају, градоначелник Шапца, јединог града у Србији (уз још три општине) у којем Српска напредна странка не учествује у власти. Прошле године је 6. новембра на седници Конгреса регионалних и локалних власти Савета Европе представио извештај о злоупотребама републичке власти и кршењу грађанских и политичких права у Србији. Ове јесени, односно претходне недеље, није се сложио са генералним секретаром ОЕБС-а Томасом Гремингером, који је после састанака са председником Александром Вучићем и председницом Владе Аном Брнабић изјавио да бојкот избора није дуготрајно одржива мера. Ни Зеленовић ни његове колеге из Савеза за Србију нису присуствовали састанцима власти са делом опозиције одржаним 9. и 10. октобра уз посредовање европских парламентараца Едуарда Кукана и Кнута Флекенштајна.
- “ВРЕМЕ”: Због чега ваша коалиција није присуствовала састанку са европским парламентарцима?
НЕБОЈША ЗЕЛЕНОВИЋ: Кукан није ни дошао, из здравствених разлога остао је код куће. Дошао је господин Флекенштајн, а ми њима нисмо имали ништа ново да кажемо, они мање-више све знају. Кад су прошли пут долазили, наша делегација Савеза за Србију проширена странком Бориса Тадића срела се са њима и тада смо им рекли да ми више не живимо у слободној већ у делимично слободној држави, према извештају организације Фридом хаус, затим да је Европска комисија дала свој крајње негативан извештај о правима грађана, да су све независне организације, ЦРТА, ЦЕСИД и Транспарентност Србија, које су биле део округлог стола власти и опозиције закључиле да је стање у медијима катастрофално.
Ствар је потпуно јасна – у Србији је немогуће да се одвија редован политички живот, а камоли какви избори. Ми тражимо да се то промени. Рекли смо да не желимо да учествујемо ни у једном циркусу који организује Александар Вучић. Или Маја Гојковић, што је, на крају крајева, исто као да организује Вучић. Овај последњи разговор је био још један у низу таквих састанака – да, после свега што је тамо могло да се чује, изађе онај Владимир Ђукановић и каже да сви дишу као један. Ми ту немамо шта да тражимо јер је то још један политички циркус који првенствено служи да замаже очи странцима и да покаже како у Србији, ипак, постоји некаква форма дијалога, само, ето, тамо нека опозиција не жели у томе да учествује. Наши захтеви који су странцима одавно познати су веома једноставни – дакле, 42 препоруке стручног тима се технички спроводе кроз свега три конкретна захтева. Први је смена свих чланова РЕМ-а, не једног, не пет, већ свих, и именовање људи око којих постоји политички консензус у Србији да су високостручни и да су се доказали као заштитници слободе говора. Други захтев је да и у Републичкој изборној комисији такође седе високостручни професионалци јер је РИК судија свих избора. Трећи је захтев смена директора Агенције за борбу против корупције и именовање новог. Ако ми успемо да кроз те три ствари вратимо снагу институцијама ове државе, то су услови после којих треба да прође девет месеци, да те институције почну да раде, примењују законе и да управљају ресурсима државе у областима слободе изражавања и слободе медија, да бисмо могли да идемо на изборе.
- Да ли сте ви свесни да вам ова власт то никада неће испунити? Ниједан од та три захтева.
Без ових захтева нема слободног гласања у Србији. Ми нисмо тражили да ми уређујемо Радио-телевизију Србије, нити да Зоран Лутовац седи у Управном одбору РТС-а или било код другог медија или телевизије, нити смо тражили да наши чланови буду у РИК-у, а подсетићу вас да је Дејан Ђурђевић, човек који је ишао на преговоре са опозицијом као део делегације Српске напредне странке, био председник РИК-а, што по закону није дозвољено. Ми тражимо само да институције почну да раде свој посао. Не морам никад да се појавим на РТС-у – као што никад тамо нисам ни био – ако ће се онде чути другачије мишљење.
- Добро, али зар не мислите да је то мало парадоксално? Имамо пуних седам година током који се институције урушавају, да би се то потпуно заокружило подјармљивањем институција заштитника грађана и повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. А ви сад очекујете од ове исте власти која је све институције растурила да поново почне да их гради. Бар неке од њих. Зар је то реално?
Ја одавно не очекујем пуно од ове власти. Не очекујем да ова власт некаквим магичним штапићем почне да гради институције које је за седам година успела да уништи. Ово није ствар која се тиче њих, да се они питају, они не би ништа урадили и било би, може бити, само горе од овога. Говорим о два процеса који се сад дешавају у Србији и који ће њих нужно натерати да се то уради. Први процес је што су кренули протести по Србији од децембра прошле године и који још трају. Ми смо кроз тај процес успели да од различитих захтева, а било их је стотине, дођемо до само једног: да се у Србији слободно гласа. То је једини захтев који тражи она Србија која протестује. Друга чињеница је да према истраживањима око милион и по људи неће да учествује на изборима јер верују да је у овом тренутку бесмислено ићи на било какве изборе. Дакле, жеља оних који протестују јесте да опет не буду преварени и да опет не буду злоупотребљени.
У овом тренутку Савез за Србију је заједно са СДС-ом, са делом “Доста је било” и са “Не давимо Београд” ушао у бојкот. Идеју бојкота сада деле политички представници опозиције и побуњени народ. Ми не тражимо да оно што је за седам година у Србији урушено сад одједном почне да живи. Ми тражимо само једну ствар, а то је да се поштено гласа. Људи знају да ако се у Србији буде поштено гласало и ако једном будемо имали поштене изборе, све ове друге ствари биће решене врло брзо, кад једном дође поштена власт на чело државе. Верујемо да то не да није много, него је толико мало, а ипак најзначајније за Србију. Сад смо то успели да објаснимо свим страним представницима, људима из ОЕБС-а, Европског парламента или амбасадорима. Сви они знају да је ово сада циркус у коме нико озбиљан неће учествовати и да смо дошли до тачке која мора да се реши. Ако се не реши, нас Вучић гура у један тако лош период који ће се, како се сад ствари развијају, завршити драматично. То нико не жели. Ми то не желимо и зовемо на дијалог од самог почетка протеста.
- Колико странци разумеју вашу поруку да су ствари отишле толико далеко?
Били смо врло јасни и мислим да су они све разумели. На крају крајева, сви који представљају неку политичку снагу а долазе из иностранства, закључили су да ова ствар са Вучићем нема неку нарочиту будућност. Дошли смо у фазу да власт са Вучићем и оваквим парламентом не може ништа значајно и важно за Србију да одлучи. Они, једноставно, немају више тај капацитет.
- И странци се слажу са том вашом оценом?
Не знам да ли се они слажу, али сам сигуран да су разумели и да овде више нема никаквог претварања. Све је потпуно јасно: овакви избори, без учешћа опозиције и без учешћа милион и по бирача неће сутра моћи да доведу легитимне представнике грађана који ће моћи о било чему озбиљном да одлуче. Па ни о Косову. А то је тема над темама која највише заокупља представнике Европске уније и Сједињених Америчких Држава.
- Ви се сећате избора из 1997. које је опозиција, са изузетком Српског покрета обнове Вука Драшковића, бојкотовала. И тада сте добили једну нелегитимну власт која је увела државу у рат против НАТО-а, власт која је натерала Војску да потпише Кумановски споразум, власт која је фи зички изгубила Косово. Само годину дана касније, када су били вероватно најгори могући изборни услови у савременој историји Србије, опозиција излази на изборе и добија. Како то тумачите у контексту легитимитета власти?
Био сам тада студент и учесник протеста, па и бојкота. Тада се десило оно што ће се данас поновити. Свако ко на било који начин жели да сарађује са Вучићем испашће из овог процеса. Као што је онда Вук Драшковић одлуком да учествује на таквим изборима, а цела остала опозиција их бојкотовала, престао да буде покретачка снага опозиције и кренуо у процес ишчезавања. То је било лоше само по Српски покрет обнове, али је било веома добро за опозицију и будућност Србије. Тада се Демократска странка етаблирала као неко ко предводи читаву опозицију, што је на крају довело до смене Слободана Милошевића. Период од 1997. до 2000. био је потребан да се грађани увере да је промена могућа, да она не може да се деси ако не постоји права опозиција, ако не постоји демократска снага. То ће се поновити и сада.
- Постоји ли унутар опозиције притисак да се изађе на изборе?
Ми смо сваки дан под притиском, али видите да тај притисак не даје резултате. У то су могли да се увере и Флекенштајн и Гремингер.
Та два састанка су послужила да се разбије јединство опозиције. На састанак опозиције са Томасом Гремингером, на који смо позвани ми из Савеза за Србију који бојкотујемо изборе и Покрет слободних грађана који се двоуми, одједном долази Чедомир Јовановић – кога нико није ни звао и ми и не знамо да он тамо присуствује – да он објасни Гремингеру како је, у ствари, опозиција једна гомила лузера. То је само још један у низу покушаја да се разбије јединство опозиције, али очигледно је да није успело. Мени је жао што је Гремингер као генерални секретар ОЕБС-а био злоупотребљен у Вучићевој игри која треба да послужи да обезбеди довољан број представника опозиције на следећим изборима. Не успева. А зашто? Због ових милион и по грађана чије је снажно уверење да је бојкот у овом тренутку најјаче средство које имају у борби против Вучића.
- Рекли сте да се Покрет слободних грађана двоуми. Знате ли зашто?
Не знам. Чуо сам различита њихова образложења, нећу да вршим додатни притисак на њих. На њима је. Ово је озбиљна ствар, у питању је будућност Србије у сваком погледу, и свако ко се према томе понаша неодговорно на крају ће сносити последице за које треба сам да одговара.
- Да ли ваш бојкот подразумева да нећете изаћи ни на локалне изборе?
То ми је најчешће постављано питање пошто је ово једини град у којем странка Александра Вучића није на власти. Све оно што су локалне политике Шапца, врло лако и врло брзо могу да постану националне политике. И што се тиче укључивања грађана у одлучивање и референдума које организујемо и прилике да милиони људи могу да одлучују о свом новцу у градовима, селима и месним заједницама у којима живе. И да јавни сектор пружа најјефтиније могуће услуге грађанима. Да систем фи нансијске контроле обезбеди да грађани, за почетак грађани Шапца, а касније и целе Србије, знају на шта се троше народне паре. Ко их троши, како и чему то служи.
Све то врло брзо може да постане национална политика. Тај систем ће омогућити да се решимо овога што се сад зове 230.000 робова које држи СНС у јавном сектору и не да им да се осећају и понашају каољуди јер је, поред њих самих, заробила и њихове породице у најбескруполознијем систему притиска да гласају за њих. Мени људи по Шапцу причају да морају да гласају за СНС због детета које ради као медицинска сестра у болници. Ако ту остане без посла отићи ће у Немачку, ако оде у Немачку њему ће се распасти цела кућа. То нико није заслужио. Затим, ми у Шапцу имамо потпуно нов привредни амбијент у којем су сви слободни да раде свој посао, а да их нико не рекетира. Тачно се зна колико кошта квадрат земљишта, нема неоснованих субвенција и поклањања земљишта у индустријским зонама. У овом тренутку ми у оквиру уједињене Демократске странке завршавамо развојни програм који ће кроз привреду, енергетику и бизнис обезбедити осам посто раста годишње. То је наш план. Правимо сад стратегију како да овај бојкот на најбољи начин произведе свој пуни ефекат. Обилазимо Србију, подижемо енергију код људи, имамо план да за две недеље обиђемо стотинак градова и општина. Ја сам сам обишао десетак, Зоран Лутовац исто...
- Изгледа да сте ви спремни да све то што сте успели и постигли у Шапцу и што имате жељу да проширите на државни ниво препустите без борбе Вучићу на локалним изборима догодине.
Није идеја да ли ћемо ми препустити или не. На крају ће грађани рећи шта ћемо урадити. Али то зависи од тога да ли они верују да је ово што смо до сада урадили добро. Радићемо све што можемо да Вучића победимо на поштеним изборима. Од грађана ће зависити како ће се с тим у вези изјаснити. У многим градовима у којима сам недавно био чуо сам да ми ни по коју цену не смемо да пустимо да Шабац падне у руке било кога. Али и Шабац и Параћин и сва та друга места су сада мање важна, најважније је да ми дођемо до енергије људи. А до енергије ћемо доћи ако почну да нам верују да ми радимо праву ствар. Зато смо ми паралелно са бојкотом избора ушли у још један процес за који су сви рекли да нема шансе да успе, а ја вам кажем да ће успети, а то је да ујединимо Демократску странку. Да направимо снажну политичку организацију левог центра која ће, једном у Србији, бити поштена политичка организација.
Шта значи поштена? Да сваки члан, а затим и сваки грађанин, види како се троши новац у тој странци. Како новац улази, како излази, како се троши, зашто се троши и на шта се троши. Јер не може неко ко хоће озбиљно да се бави политиком да каже: “Ја сам способан да водим државу, ал’ баш нешто нисам способан да водим странку. И баш сам способан да организујем државу, али, ето, не могу странку. И баш ћу да вратим све државне дугове, да направим од Србије најпросперитетнију државу у Европи, ал’ нешто не могу да вратим ове дугове које има Демократска странка.” Не бива. То не иде тако. Зато смо се договорили да идемо у кампању у којој ћемо тражити од сваког члана, од сваког грађанина који жели да подржи, једном у 30 година парламенаризма у Србији, поштену политичку организацију да да 100 динара месечно за тај циљ. За нешто своје, за своју будућност, за своју странку. Обилазећи Србију заједно са Зораном Лутовцем и Сашом Ивановићем, видео сам да када питате људе: “Јел’ бисте ви за поштену политичку организацију дали 100 динара месечно? А да знате, да контролишете и да видите сваки динар у њој?” Људи као у школи – дижу два прста. Сви хоће. Јер су схватили да је то пут да смените Вучића и да ту нема неких трица и кучина. Ми хоћемо да покажемо да је могуће направити пристојно друштво, а да бисте то постигли требају вам пристојне и поштене странке, и то ћемо ми направити са Демократском странком. Једном у 30 година!
- Начин на који ви усмеравате своју политичку енергију је нешто са дугорочним циљем – треба да прође неколико година да бисмо дошли до друштва које ће мало пажљивије да посматра политичке токове и да их мало рационалније тумачи. Али шта ћете ви догодине у марту или априлу када се буду одржали избори? Биће сигурно, нећете их одложити. Нема шансе.
Ја сам потпуно другог уверења. Вучићу се стеже обруч. Он не може да иде на изборе ако на њима нема све грађане укључене у изборни процес. Више не може да превари ни странце, ту је све потпуно јасно. Нема шансе да буду одржани избори а да не буду поштени. Сигуран сам у то јер смо ми сад на једној тако драматично важној тачки у којој ко зна шта може да се деси. Да ли ће то бити кад неко поново, као у оном Топлом Долу, зацеви планинске реке или се неко с неким закачи због неправде на пијаци, или да дочекамо 4. новембар да видимо да ли је Синиша Мали плагијатор или није. Све може да буде искра која ће да запали ватру. Мислим да је то свима јасно. Ми ћемо истрајати, промовисаћемо идеју бојкота, нећемо затварати врата Европској унији, са њима морамо да разговарамо јер хоћемо да идемо у Европску унију. Тражићемо ове три врло једноставне ствари. Оне нису недостижне. Ми тражимо само оно на чему Европска унија инсистира, а то је владавина права. То да вратимо, па да пустимо поштен свет у РЕМ-у да ради свој посао. Питали су ме странци да ли има таквих људи – поштених, независних ауторитета. Има. Па ево, такви ауторитети ће сада бити у Надзорном одбору Демократске странке: Зоран Ивошевић, Жарко Требјешанин, Иван Вујачић. То су људи који немају ниједну мрљу у својој каријери. Бивши судија Врховног суда, професор универзитета, бивши амбасадор у САД, то су људи који ће контролисати улазак и излазак новца у Демократској странци.
- Међутим, у историји Демократске странке многи угледни људи су јој приступили и дали јој своје име и образ, али не можете рећи да се странка може подичити да је чиста и поштена.
Слажем се. Али какве везе имам ја с тим? Какве везе има Зоран Лутовац? Какве Саша Ивановић? Демократска странка никад није била проблем као странка, проблем су људи у тој странци. Ево, сад су дошли неки нови људи. И ја мислим да има још нових људи. Уз све притиске и сва оспоравања, уз све ове препреке и подметања које поставља Александар Вучић, ми ћемо завршити посао. Знам да смо близу, само још мало нам треба. Биће тешко, биће још више притисака, али тај посао у вези с Вучићем се мора завршити.
(Интервју за недељник "Време", 17. октобар 2019. године, аутор: Радослав Ћебић)
Зеленовић: Свима је јасно да нема услова за политички живот, а камоли за дијалог
Председник Заједно за Србију и копредседник Уједињене Демократске странке Небојша Зеленовић изјавио је у Ваљеву да су европски парламентарци и ОЕБС имали прилику да се увере да у Србији нема елементарних услова за нормалан политички живот, а камоли за дијалог који би довео до поштених избора.
"Режим је пред очима међународних представника неуспешно покушавао да фингира дијалог са циљем да разбије јединство опозиције и барем неку релевантну опозициону странку приволи на излазак на лажне изборе, али су у последња два дана схватили да од тога нема ништа. Од тога нема ништа, јер је милион и по грађана јединствено у ставу да бојкотом делегитимизујемо ауторитарну власт и да ће то на крају довести до поштених избора са фер изборном кампањом од најмање 9 месеци."- нагласио је Зеленовић.
"Пред нама су месеци тешке борбе, али победићемо јер Србија заслужује да буде пристојна и нормална земља. Свака репресија у једном тренутку почне да ради у корист штете сваког ауторитарног вође. То ће се веома брзо догодити и Вучићу, када схвати да га напуштају најоданији и најбогатији, али и од њега најзастрашенији следбеници. И они које без икаквих квалификација и радног искуства личном вољом држи на државним функцијама, али и оних 230.000 људи запослених на одређено време у државним службама који са нескривеним страхом за егзистенцију својих породица сваких 6 месеци ишчекују пресуду партијских комесара да ли ће им уговори о раду бити продужени зависно од редовности присуства на Вучићевим скуповима, зависно од броја сигурних, односно капиларних гласова које су прикупили или од броја написаних наручених позитивних коментара на друштвеним мрежма упућеним вођи. То страначко запошљавање "ботовске армије" је јединствен случај у свету. У циљу очувања власти, свако запослење у државним органима и предузећима одобрава се у једној јединој, страначкој канцеларији у Београду. Режим злоупотребљава очај и безнађе људи који пристају на све да би прехранили своје породице. Али и ти људи постајy свесни да овако више не иде и да су промене неопходне." – закључио је у разговору са грађанима Ваљева председник Заједно за Србију и копредседник Уједињене ДС Небојша Зеленовић.
Зеленовић: Кад год нови напредњак стекне лажну диплому, 10 правих дипломаца оде из земље
Поводом гостовања премијерке Ане Брнабић на јавном сервису РТС, председник Заједно за Србију Небојша Зеленовић позвао је академску заједницу да устане у одбрану аутономије Универзитета.
"Премијерка Брнавић је пред милионским аудиторијумом државне телевизије започела незабележени притисак на Универзитет, са јасном намером да се на случају очигедног плагијата доктората Синише Малог поломи кичма Београдском универзитету, односно да се на силу донесе одлука супротна необоривој истини и здравом разуму, али верујем да се то неће догодити.", нагласио је Зеленовић.
"Цела Србија зна да стотине функционера СНС на државним функцијама имају лажне или сумњиве дипломе факултета за које често нико није чуо ни да постоје и то драматично нарушава наш образовни систем", рекао је Зеленовић.
"Постављам јавно питање: како ћемо сутра мотивисати нашу децу да легално студирају, да вредно уче и образују се по највишим светским стандардима, када у Србији партијски министри и високи државни функционери са лажним дипломама заузимају најодговорна места у држави, док они који вредно уче немају немају пристојна радна места јер су их заузели често полуписмени режимски послушници?"-запитао се Зеленовић.
"Кад год нови напредњак стекне лажну диплому, 10 правих дипломаца оде из земље и зато се Београдски универзитет налази пред историјским испитом. На случају Синише Малог брани се будућност образовања у Србији и дошло је време да се јасно каже: доста плагијатима, доста лажним дипломама и преварантима!" – закључио је председник Заједно за Србију Небојша Зеленовић.
Саопштење Председништва Уједињене Демократске странке
Поводом најављеног дијалога власти и опозиције у ком би посредничку улогу преузели представници Европског парламента, на седници Председништва Уједињене Демократске странке закључено је да уколико будемо учествовали у тим разговорима, нећемо одустати од нашег захтева да се поштује рок од минимум 9 месеци од евентуалног прихватања захтева од опозиције и тима независних стручњака до одржавања избора.
Добро је што је Европска унија на крају ипак прихватила чињеницу да у Србији нема услова за фер и поштене изборе и што нуди да буде посредник у обезбеђивању тих услова. Међутим, ова иницијатива је, нажалост, дошла прекасно за изборе најављене за пролеће. То истовремено значи да је једини начин да учествујемо на предстојећим изборима, поред усвајања захтева опозиције и тима независних стручњака, померање рока за одржавање тих избора на законом предвиђен начин. И то је у складу са одлуком коју смо донели на седници Главног одбора Уједињене Демократске странке, по којој је наша одлука о бојкотовању избора на пролеће дефинитивна, будући да је до одржавања избора у регуларном року немогуће испунити рокове из Споразума са народом.
Уколико Европска унија приволи власт на споразум који би обезбедио одржавање слободних и поштених избора, који подразумева јасне механизме за његову примену и контролу, сматрамо да је потребан временски период од 9 до 12 месеци за стварање нормалног политичког амбијента и одржавање слободних избора. У том случају померање избора, на уставан начин је пут да буде избегнута дубока и опасна политичка криза, коју неминовно производе лажни избори. Ми већ годину дана апелујемо на власт да не уводи земљу у изборну кризу и политички хаос и уложили смо максималне напоре да досадашњи преговори дају резултат, али нажалост власт је понудила само лажне уступке и неискрене понуде, чији је једини циљ куповина времена и стварање конфузије у јавности. У таквим околностима наш бојкот избора је дефинитиван и неопозив, јер питања елементарне слободе и демократије нису питања око којих смо спремни на компромисе. Дефинитивну одлуку о учешћу у том дијалогу донећемо када буде јасније шта тачно тај дијалог подразумева и након разговора са остатком опозиције, како бисмо и по питању тог дијалога наступили са јединственим ставом.
Председништво Уједињене Демократске странке
Зеленовић: Александре Вучићу, шта Ви и Весић радите са новцем грађана?
Отворено писмо председника ЗЗС Небојше Зеленовића Александру Вучићу:
На почетку желим да се осврнем на неколико чињеница:
Реконструкција централног трга у Шапцу коштала је 500.000 евра.
Реконструкција Трга републике у Београду коштала је 10.000.000 евра.
Трг у Шапцу реконструисан је за 75 дана.
Трг у Београду реконструисан је за 375 дана.
У Шапцу нисмо имали ниједну рекламацију на фунционалност трга.
У Београду после реконструкције трга фале две коловозне траке у срцу града.
О лепоти шабачког трга су се похвално су изразили главни урбаниста Копенхагена, чувени архитекта Драгољуб Бакић, мр Весна Лалић са њујоршког Колумбија универзитета.
За реконструисани трг у Беогарду сте се ви изјаснили да је велелепан.
Пројекат за који сте рекли да је најбољи, сада не ваља.
Коцке за које сте рекли да су камене, сад су ипак бетонске.
Оно за шта сте тврдили да је гранит, испоставља се да је пресвучени бетон.
Оно за што сте рекли да је вечно, потрајало је 10 дана.
Коцке за које сте гарантовали да су најбоље се ваде и окрећу наопачке. Сада нас убеђујете да је најбоље, да то што је до јуче било најбоље, буде наопачке.
На крају је саобраћај поново затворен за грађане, а Весић похваљен за добро обављен посао.
И најважније:
Трг у Шапцу је већи од Трга републике у Београду.
Трг у Шапцу је био јефтинији 20 пута од трга у Београду.
Не 20%. ДВАДЕСЕТ ПУТА.
Захтевам од Вас, Александре Вучићу, да образложите грађанима Србије: шта тачно Ви и Весић радите са новцем грађана? Докле ћете убеђивати грађане Србије да је домаћинска политика када платите 20 пута скупље од реалне цене?
Како је то само у пројектима које ви радите све скупље него што јесте?
Вама је скупљи и километар аутопута, и трг. Скупља вам је новогодишња јелка и фонтана. Све чега се ви дотакнете је вишеструко скупље од уобичајене цене.
За мене сте изјавили да уништавам Шабац.
Александе Вучићу,
Ми смо у Шапцу направили трг за 20 пута мање новца него ви у Београду.
Ми у Шапцу смо направили затворени базен за 3 милиона евра, иако је цена таквог базена 5 милиона евра.
Ви сте у Београду купили певајућу фонтану за 1,8 милиона евра иако јој је цена 250.000 евра.
Ми у Шапцу смо уложили милион евра и зато више немамо проблем са поплавама кад пада киша.
Ви сте одлучили да 3 милиона евра пара грађана потрошите на 30 јарбола, које сте решили да позабадате по Београду.
Код нас у Шапцу грађани директно одлуче на шта желе да се потроши око 3 и по милиона евра, а ми као градска администрација то спроведемо.
Ви сте одлучили да 250 милиона евра пара грађана Србије потрошите на фудбалске стадионе. Уз образложење да ће тамо родитељи са децом моћи да поједу виршлу, кокице, сладолед и кикирики.
Александре Вучићу, ја заиста морам да се запитам: ко нормалан потроши 250 милиона евра да би људи могли да једу кокице и кикирики?
Разлика у цени између трга у Шапцу и трга у београду је 9 милиона и 600 хиљада евра.
Колико је километара канализационих мрежа могло да се направи за 9 милиона и 600 хиљада евра?
Колико је обданишта могло да се сагради за 9 милиона и 600 хиљада евра?
Ми у Шапцу домаћински располажемо новцем грађана, водећи рачуна о њиховом интересу. И то чинимо упркос томе што се сваке године, противуставно, кршењем закона о финансирању локалних самоуправа, кршењем закона о буџетском систему, градовима и општинама се дословно отме по 120.000.000 евра. Ово се дешава већ седам година. И то је, Александре Вучићу, Ваша одлука. Само Граду Шапцу је овим системским кршењем закона отето 30.000.000 евра.
Вама је, Александре Вучићу, нормално да су ствари вишеструко скупље од нормалног.
Јер Ви носите исте патике као Тачи, које коштају 500 евра. Више од просечне српске плате.
Ви носите исти сако као Ердоган, који кошта 4359 евра. Више од 10 просечних плата у Србији.
Дакле, Вама је то нормално.
То како Ви живите, након што 5 ваших плата потрошите на само један сако, је ваша ствар.
Но, то како живе грађани, након што се Ви разбацујете њиховим новцем није ваша ствар. Ствар је грађана и закона.
Небојша Зеленовић,
председник Заједно за Србијy
Градоначелник Шапца
Зеленовић: Заједно за Србију одлучила да бојкотује изборе
Председништво Заједно за Србију донело је одлуку да странка не учествује на лажним изборима које припрема режим Александра Вучића.
Свесни одговорности за будућност земље, са своје стране смо учинили све што је било у нашој моћи да се дође до услова за слободне и поштене изборе. Имали смо конструктиван и добронамеран приступ и на округлим столовима власти и опозиције на ФПН, и у контактима са представницима међународне заједнице, али Вучић је одлучио да одржавањем лажних избора земљу гурне у дубоку кризу. Он сноси сву одговорност за последице такве одлуке.
Ови Вучићеви избори су лажни избори јер се одржавају у условима злоупотребе свих јавних ресурса у циљу спречавања изражавања слободне воље грађана – од незабележене медијске цензуре и тортуре, функционерске кампање, сумњивих бирачких спискова, преко куповине гласова, нетранспарентног финасирања, до отворених претњи и уцењивања бирача. Ми желимо промену власти на изборима а не на улици. Зато ћемо све своје снаге уложити у борбу за слободне и поштене изборе који се морају одржати најмање 9 месеци након успостављања услова за такве, праве, изборе. То ће се под притиском грађана десити много пре него што Вучић мисли.
Небојша Зеленовић, председник ЗЗС
ТЕХНОЛОГИЈА ВУЧИЋЕВЕ ВЛАДАВИНЕ
Ауторски текст председника Заједно за Србију и председавајућег Савеза за Србију Небојше Зеленовића:
„Када је дошао на власт, дошао је у прилику да своју опсесију за неограниченом моћи и што више новца претвори у кошмар грађана Србије. Проценио је, на жалост исправно, да ће, уколико на почетку владања покаже западу да је спреман да призна Косово, запад бити спреман да дуго, предуго времена толерише његово урушавање демократије, слободе медија и елементарних европских вредности.“
* * *
Почетком 1991. у федеративној Југославији, републике Словенија и Хрватска проглашавају независност. Према границама нацртаним после Другог светског рата у комунистичкој Југославији велики број Срба не живи у Србији, па Милошевић лансира политику, или боље речено паролу, „Сви Срби у једној држави“. Испоставило се касније да је једини циљ такве политике био очување голе власти. Почињу оружани сукоби, прво у Словенији а затим почињу сурови ратови у Хрватској и Босни.
Београд. Главни град Југославије и Србије. Седељка у стану у центру града. Позната новинарка, антирежимски и демократски настројена, улази у дебату са једним изразито високим студентом права за кога нико не зна ни ко је ни откуда се он ту појавио. Он заступа ултрадесничарске ставове које у то време у Србији промовише Војислав Шешељ, вођа екстремне Српске радикалне странке (СРС), која ће током читавих ратних деведесетих бити снажна потпора Милошевићу у свим његовим походима. Иако као искусан новинар препознаје да он апсолутно не верује у оно што говори, младић то тако елоквентно ради да је новинарка запањена. Неколико дана касније она у Скупштини среће Шешеља и каже му – 'упознала сам једног студента који заступа твоје сумануте ставове боље од тебе, а искрено ме је уплашио јер је оставио неодољив утисак да би са истим жаром причао и било шта дуго, односно да ни у шта не верује.' 'Такав ми треба!' – рече јој Шешељ. Тог тренутка почиње политичка каријера Александра Вучића. Биће десна рука Шешељу наредних петнаестак година. Од тог дана до данас он се бави политиком и борбом против политичких неистомишљеника са толиком страшћу и амбицијом која је одмах пресла границу рационалног, и то увек само са једним циљем – власт по сваку цену.
Војислав Шешељ, осуђени ратни злочинац, некада политички идол и политички отац, а данас потчињени сарадник Александра Вучића је доктор права који је факултет завршио за две године, а докторирао на тему "Политичка суштина милитаризма и фашизма". Странку оснива 1991. године, ултра-националистичким говорима у ратом окруженој Србији, екстремним понашањем и изазивањем сукоба, скандала у Скупштини, као и суровом страначком дисциплином која подсећа на милитаристичке и фашистичке организације које је читав живот проучавао и на којима је докторирао. Веома брзо успева да уз свесрдну помоћ Милошевића направи странку број два у Србији, која ће Милошевићу служити за плашење и Европе и демократски оријентисаног грађанства у Србији по принципу – ’ако не желите мене, добићете радикале’.
У таквом окружењу политички расте Александар Вучић, који годинама беспоговорно слуша свог великог вођу. Од њега учи манипулативне пропагандне методе, начин вођења странке, као и агресивно сукобљавање са свим политичким неистомишљеницима. Вучић се од почетка истицао по агресивности већој и од самог Шешеља, па је таквим ангажманом заслужио место министра информисања у Милошевићевој ратној влади. Био је шеф Милошевићеве ратне пропаганде, упамћен по затварању великог броја независних медија и драконским казнама уведеним преко његовог скандалозног закона о информисању. Ове епизоде ће се чак и Вучић накратко постидети, барем декларативно, у периоду када се политички преобратио и постао и неискрени заговорник европских вредности. Министар информисања је био и за време НАТО бомбардовања Југославије 1999., када је заговарајући политику тоталног сукоба са НАТО решио стамбено питање добивши од Владе Србије готово бесплатно стан од близу 120м2 у најмодернијем и најскупљем београдском кварту док су његови вршњаци гинули на Косову.
*
Након демократских промена 2000. и одласка Милошевића у Хаг, Вучић прелази у опозицију где ће остати наредних 12 година. Активно се бавио екстремистичком политиком и вредно се припремао за тренутак када ће преузети власт и применити све што је научио. У том периоду остаје упечатљив његов, чинило се тада, искрени плач на сахрани Слободана Милошевића док је читао писмо Шешеља из Хага, али и скандалозно скидање табле са именом улице убијеног првог демократског премијера др Зорана Ђинђића.
Жеља за влашћу, моћи и новцем натерали су Вучича да се 2008. јавно одрекне Шешеља, односно да декларативно промени политику за 180 степени. Формално напушта ултрадесничарску идеологију схватајући да са њом никада неће преузети власт. Некадашњи Шешељев неуспешни кандидат за четничког војводу, постаје лажни демократа и европејаац, а формулу за долазак на власт дефинитивно је уобличио када се међународној заједници заклео да ће прихватити независност Косова, на исти начин као што се пред Шешељем у рано време заклињао ’да треба убити то Мулимана за сваког убијеног Србина’ – без било какве разлике.
*
Када је дошао на власт, дошао је у прилику да своју опсесију за неограниченом моћи и што више новца претвори у кошмар грађана Србије. Проценио је, на жалост исправно, да уколико на почетку владања покаже западу да је спреман да призна Косово, да ће запад бити спреман да дуго, предуго времена толерише његово урушавање демократије, слободе медија и елементарних европских вредности.
Потписао је Бриселски споразум и добио читаве године на поклон, године у којима је поништено све што је урађено на демократизацији Србије после слома Милошевићевог режима. Тада је у пуној мери дошао до изражаја његов "ментални склоп" – бескрајна понизност према већем и снажнијем, у овом случају према међународној заједници, а са друге стране – агресија према незаштићеном и немоћнијем, а то су сви противници његове личне власти.
Одмах по потписивању Бриселског споразума креће у процес стављања свих кључних медија под своју директну контролу. Блицкригом спроводи готово потпуну медијску цензуру тако да обичан свет не може да чује другу страну нити било какву критику власти.
Основна полуга медијског мрака је ТВ Пинк, најгледанија комерцијална телевизија у земљи. Власник је контровезни Жељко Митровић, слуга брачног пара Милошевић чији је син уз помоћ Вучићеве власти избегао затвор кад је усмртио колима девојку на пешачком прелазу, док је пијан возио велики џип великом брзином. Раскалашан живот и неколико крупних погрешних пословних потеза довели су га у толике дугове да је једини начин да не банкротира био да постане слуга новог господара.
Друга полуга је жута штампа коју је истовремено, различитим механизмима, ставио под потпуну контролу – уценама, претњама, полицијом, финансијским изнуривањем, а на крају их је све чак и формално купио јер није хтео да ризикује се једног дана окрену против њега. Од тог тренутка жута стампа фабрикује свакодневно измишљене афере усмерене против његових политичких противника, спинује догађаје, измишља државне ударе, готово свакодневно најављује безрезервну подршку Путина њему лично у борби за Косово, а повремено и подршку Трампа и дивљење целог света у његовој месијанској улози „спасавања“ Србије.
Истовремено, врши континуирани притисак на преостале медије који му нису у потпуности наклоњени, са захтевом да се укидају емисије и склањају новинари који имају утицај у јавности, а који су макар благо критички настројени према њему. Слободни медији се гуше тако што ниједна државна фирма на њима не сме да се рекламира, а приватне фирме су под притиском финансијске полиције уколико се осмеле да плате неки оглас на тим медијима. Јавно се шиканирају новинари који смеју да кажу или напишу било шта што није по његовој вољи.
Шешељ, који је у међувремену постао Вучићев незванични сарадник, у мају 2018. у ретким тренуцима искрености је изјавио: "Вучић је прочитао све што постоји на тему пропаганде и манипулације јавним мњењем." И то дисциплиновано примењује.
Свима из власти и блискима власти строго је забрањено гостовање у преосталим нережимским медијима, али и учетвовање представника власти у било каквим дебатама и ТВ дуелима са било киме ко је критички настројен.
Забрањено је изношење у јавност било каквих неслагања или јавна дебата између министара о било ком питању, а улога самих министара у јавности, али и у реалном животу, сведена је на ниво техничког особља које спроводи све његове налоге. Председница Владе је предмет посмеха, нико је не помиње чак ни у кафанским политичким препричавањима, када се све изговара шаптањем директно на ухо због нескривеног страха од Вучићевог прислушкивања.
Креирање нереалног "позитивног очекивања" код осиромашених грађана је свакодневно. Константно се фабрикују егзактна обећања – „биће просечна плата XXX тад и тад“, „биће та и та страна инвестиција“, „биће тад и тад завршен XXX пројекат“... У 99% случајева то се не обистини, али се затрпава новим обећањима, а нико не сме или нема где да пита зашто обећано није и остварено. Са истим жаром као када је у Милошевићево доба обећавао хлеб за три динара, данас на невероватан начин обећава производњу летећих аутомобила или обавезно учење кинеског језика у основним школама.
Поред опозиционих полтичара, медијски се линчује сваки интелектуалац или било која јавна личност и спортиста који се усуди да се критички осврне на власт. Механизам је доведен до савршенства – Вучић лично дефинише мету, а онда креће лавина најстрашнијих лажи преко ТВ Пинк и целокупне жуте штампе. Нико није поштеђен, а у једном тренутку мета је био чак и Новак Ђоковић, када је изјавио нешто што му се није допало.
Страначко запошљавање и стварање „ботовске армије“ је вероватно јединствен случај у свету. Свако запослење у републичким и локалним органима власти, у свим државним и парадржавним предузећима из целе земље, одобрава се у једној јединој (страначкој) канцеларији у Београду. Суровост иде дотле да се више стотина хиљада ових људи годинама држи у статусу запослених на одређено време и онда се уцењују продужетком уговора, и то поново на одређено. Ти људи имају радну обавезу да иду на Вучићеве скупове, да прикупљају сигурне односно капиларне гласове, да пишу позитивне коментаре о вођи на интернет порталима и друштвеним мрежама, да блате опозицију и сваког критичара власти. Ови људи немају избора јер немају од чега да живе.
Лажна борба против корупције је једна од основних полуга његове моћи. Када је дошао на власт, та маркетиншка борба се свела на хапсење најбогатијег човека у Србији Мирослава Мишковића, што му је донело раст популарности. Тај човек нити је правоснажно осуђен, нити је било ко након судске пресуде завршио у затвору због озбиљне корупције. С времена на време, спроведе маркетиншки дириговану акцију борбе против криминала и корупције, похапси неке људе без доказа, они на крају буду пуштени, али он добије оно што је хтео – стварање лажне слике о правди и правичности док се његово лично и страначко окружење нелегално богати као нико у новијој историји. Много више него у време Милошевића.
Нову економску елиту као подршку личној власти Вучић остварује деловањем у два правца. Први је присилна купопродаја успешних малих и средњих предузећа, где се власници приморавају да их продају људима из Вучићевог окружења. Други правац су послови са државом где је апсолутно немогуће да и најмањи посао добије било ко, ко није део режима, односно близак режиму.
Вучић управља сопственом странком на начин веома сличан вођењу Национал-социјалистичке странке у Немачкој 30-их година. Апсолутно било каква критичка реч је најстрожије забрањена, беспоговорно се слуша вођа и спроводи његова воља која се исказује у агресивној комуникацији, претњама и вређањем чак и најближих сарадника. Циљ је заплашити све и свакога, а и најмања непослушност се кажњава, укључујући полицијско-судске прогоне и медијско линчовање. Застрашујуће делују телевизијски снимци са седница страначких органа када функционери по петнаест или двадесет минута морају да аплаудирају великом вођи – тога смо се нагледали у светској историји и добро знамо чему је то водило.
Унутар странке постоје регионални страначки координатори који су паралелна власт и управљају свим структурама извршне власти у сваком региону у земљи, а одговорни су само и искључиво вођи. Њима су одговорни и председници општина, и локалне судије и тужиоци, и директори јавних предузећа. Они одређују које фирме ће добијати послове на локалу, они одређују ко ће купити локалне медијие, они застрашују локалне опозиционе активисте...
При странци постоје и посебне криминалне групе које служе како за гвоздену дисциплину унутар странке, тако и за плашење обичног народа, посебно по општинама у унутрашњости. Њихов појавни облик је исти као током рата деведесетих – обријане главе на набилдованим телима, џипови, трговина дрогом, бејзбол палице и оружје. Вучић у потпуности управља и десничарским и навијачким групама које су његова додатна улична снага за застрашивање грађана. Као некадашњи припадник најјаче навијачке организације у земљи, свестан је да скандирање против председника на стадионима у Србији може лако да постане иницијална каписла експлозије општег незадовољства у земљи. Зато је легитимизовао навијачке полукриминогене организације дајући им грађевинске послове и штитећи их од процесуирања њихових кривичних дела. Све то ради само да му не би правили проблеме какве су имали претходници. Заузврат, трибине на стадионима су мирне у односу на власт, а геј параде које су некада те групе спречавале данас се одржавају без икаквих проблема јер вођа од тога има користи у међународним односима.
*
Александар Вучић нема никакву политику, не поштује никакве вредности, било кога или било шта. Његов једини циљ је лична и неограничена власт, а за остварење тог циља не постоје забрањена средства.
Он дневно мења ставове, свесно лаже, манипулише, унижава институције и приватне животе хиљада људи. Његова једина политика су свакодневна истраживања јавног мњења и фокус групе као средство за манипулацију јавношћу. Када му истраживања покажу да треба давати лажна обећања - он то и ради. Када му сугеришу да треба дати изјаву против Америке или Европске уније – он за то ангажује сараднике и таблоиде. Када му се учини продуктивним стварање слике о пријатељству са Русијом – он ангажује све ресурсе да се велича Путин. Када се суочи са растом рејтинга опозиције – он их назива фашистима и издајницима. Када истраживања покажу да се профилише појединац који би га победио на фер изборима – он организује вишемесечни медијски линч тог појединца. Када фокус групе покажу нарастање незадовољства грађана због корупције – он организује фингирања хапшења…
Докле?
_________________
Напомена: Верзија овог ауторског текста на енглеском језику је доступна ОВДЕ.
Please note: English translation of this opinion article is available HERE.
Зеленовић: Доказ да ме прате службе безбедности
Изјава председника ЗЗС Небојше Зеленовића поводом вести објављене на режимском интернет порталу која даје јасан и очигледан доказ да службе безбедности врше надзор над његовим кретањем:
* * *
"Уважени медији, поштовани грађани Србије,
У петак 2. августа, инернет портал „Embargo“, средство режимске пропаганде под директном контролом Александра Вучића, објавио је фотографије сликане са велике висине које приказују мој одлазак на званичан састанак у амбасади СР Немачке у својству председавајућег Савеза за Србију и градоначелника Шапца. Отишао сам на састанак у амбасаду државе за коју председник Србије годинама говори да је наш узор и велики пријатељ. Уз крајње непримерене коментаре који штете односима две државе, на порталу су објављене фотографије и тачно време мог уласка и изласка из зграде амбасаде. Ово представља јасан и недвосмислен доказ да сам незаконито праћен и прислушкиван од стране режима, као и да су у потпуности истинити наводи лидера Савеза за Србију да се налазимо под константним надзором служби безбедности. Од септембра 2018. године прати се и прислушкује сваки наш разговор, састанак, кретање, а наша безбедност је угрожена. У каквој ми то држави живимо? Ових дана режим потпуно разоткрива своју праву природу и показује да влада најмрачнијим методама полицијске државе у којој је свако ко другачије мисли њихов непријатељ и легитимна мета.
Председниче Вучићу,
У чему је проблем ако сам имао састанак у амбасади Немачке? Ангела Меркел више није Ваш пријатељ, како сте се до недавно самохвалили?
Па, Ви сте годинама уназад обмањивали јавност да ће немачка компанија „Tenis“ уложити милијарде евра у узгој свиња у Србији којима ћемо хранити пола света. Ви сте обмањивали јавност да ће немачки „Мерцедес“ производити аутобусе прво у „ФАП-у“ у Прибоју, а касније сте ничим изазвано придодали и београдски „Икарбус“. До пре неколико недеља обмањивали сте јавност да немачки „Фолксваген“ само што није дошао у Србију и да ћемо постати један од највећих произвођача аутомобила у Европи.
На састанак са немачким партнерима отишао сам да разговарам, између осталог, и о жалосном стању демократије у Србији. Да ли сте и тај разговор снимали и фотографисали, господине председниче? Ваш политички отац Војислав Шешељ јавно је потврдио да сте још као опозиционар, подразумева се нелегалном опремом, прислушкивали бившег председника државе Бориса Тадића, па чак и сопствене сараднике, што је незабележено било где у свету и што је озбиљно кривично дело.
Још једном Вам указујем да је злоупотреба служби безбедности и државних институција у борби против политичких противника веома опасна јер не само да је тешко кривично дело, већ угрожава и темеље демократског поретка и уводи земљу у опасну кризу и сукобе несагледивих размера.
Бићете лично одговорни ако из страха од губитка власти изазовете несрећу у Србији."
